Активности

15.4.2010.

Четврти Књижевни КИШобран

Уз поздравне речи директора Градске библиотеке Суботице Драгана Роквића и уводно слово књижевника Бошка Крстића, успомене о великом уметнику евоцирали су научници, критичари и есејисти који су имали прилике лично да га познају. Марија Циндори је својевремено на Отвореној књизи некадашњег суботичког Радничког универзитета водила разговор с Данилом Кишем. Уз њега, гост јој је био и Божо Копривица који је за ову, садашњу, прилику испричао тужну анегдоту о својој последњој опклади са већ болесним књижевником. На тераси хотела Аргентина у Дубровнику, уз уперене очи случајних пролазника и непрекидно растућу пажњу гостију за околним столовима, уз бучан разговор, он је прогнозирао да ће Киш те године добити Нобелову награду. Данило се кладио да неће, да би на крају, након дужег надметања речима, изрекао свој убедљиви аргумент: "За доделу Нобелове награде неопходан је један услов - може је добити само књижевник који је жив". Габор Чордаш, књижевник и уредник издавачке куће Јеленкор из Печуја, иначе преводилац дела Кишових, радо се присећао свог присног и угодног сусрета с њим у мезанину париског Бобура. Можда највеће изненађење за присутне представљала је професорка београдског Филолошког факултета Кајоко Јамасаки која је с одушевљењем испричала неколико детаља о процесу настајања њених превода и о рецепцији Кишових дела у Јапану. Након прочитаног одломка из свог превода на јапански награђена је дугим и заслуженим аплаузом.

О настанку и називу манифестације говорио је песник Ото Толнаи, износећи уз то и своје схватање савремене уметности и подсећајући на тајанствену везу између дела Данила Киша, слика Радомира Рељића или неколико стихова Лотреамонових.