Препоручујемо

Пер Петешун:
Одбијам

У овом роману, снажном и силном као и његова претходна два ,,Идемо да крадемо коње" и ,,Клета реко времена", Пер Петешун описује фрагменте живота неколико становника једног забаченог норвешког места, пре свега два дечака, нераздвојна, најбоља друга и сестре једног од њих, од детињства до зрелог доба.

,,Када су били мали, Томи и Јим су мислили да је имати двоје родитеља некаква ванредна појава, бар када то потраје дуже време, али касније су схватили да је тако код већине осталих и то трајно. Јим је и даље имао само оног једног родитеља, а Томи ниједног."

Петешун проналази најболније тачке, оно неухватљиво, врхунским умећем одржавајући нит приповести, упркос наглим и изненадним сменама приповедача, места и времена. Несвакидашња је вештина овог писца да пише о стварима тако једноставним, а најтежим за описивање, о снази и крхкости веза између родитеља и деце, брата и сестре, два пријатеља.

Мрачна, потресна, надахнута прича о издаји и оданости, напуштању и привржености, насилништву и отпору насиљу, сва је у обрисима и наговештајима, а опет тако снажна и дубока да читаоца оставља буквално без даха.

И као што ликови одбијају да буду оно што би требало да су - Отац, Мајка, Брат, Пријатељ - у пуном значењу тих речи, тако и писац одбија да нам понуди довршен, спакован, доречен текст, остављајући нас у преткатарзичном стању подрхтавања над његовим једноставним, до перфекције избрушеним стилом, којим отвара ране и позива на преиспитивање снаге и трајности сваке везе коју смо изградили у својим животима.