Препоручујемо

Захар Прилепин:
Обитељ

Соловецки архипелаг, на северу Русије, у Белом мору. На та удаљена острва непослушне је у прогонство прво почела да шаље Катарина Велика, а сурова традиција наставља се и након Октобарске револуције 1917, када је ту основан Соловецки логор специјалне намене (тзв. СЛОН), први из нове мреже кажњеничких логора која је касније прекрила цео СССР.

Крај је двадесетих година. Последњи чин драме сребрног века. Широко платно Бошових размера. Са десетинама ликова, са јасним траговима прошлости и одблесцима претњи у будућности – и читав живот који се сместио у једну јесен. Величанствена природа – и клупко људских судбина, у ком је немогуће разликовати џелате од жртава. Трагична историја једне љубави – и историја читаве државе са својим болом, крвљу, мржњом, одражена је у Соловецком острву, као у огледалу. Моћан метафизички текст о степену човекове личне слободе и о степену човекових физичких могућности. То је нови роман Захара Прилепина, то је Обитељ.

Обитељ је реч словенског порекла, и осим што значи „породица”, значи и манастирско братство, територија манастира, сви манастирски објекти... У речнику Матице српске, осим значења „породица”, наведено је и ово друго значење – обитељ је „манастирско братство”. Занимљиво је да Николај Велимировић у својм књигама користи реч „обитељ“ управо у овом значењу. Радња Прилепиновог романа догађа се у Соловецком манастиру и односи се на „обитељ“, зато је и наслов у преводу на српски остао аутентичан.