Препоручујемо
Светланa Алексијевич :
Рат нема женско лицеСветлана Алексијевич (1948, Ивано-Франкивск, Украјина), осим по прози, позната је по истраживачком новинарству у домовини.
Рођена у белоруско-украјинској породици, која се преселила у Белорусију, радила је као наставница и новинарка, а студирала је журналистику у Минску.
Током рада у листу "Селскаја газета" почела је да прикупља граду за дело "Рат нема женско лице" (1985), којим је отпочела циклус "Гласови утопије", где је описала живот у СССР. Ауторка је дела "Чернобиљска молитва", "Дечаци од цинка", "Последњи сведоци".
Последње дело из циклуса "Гласови утопије" је "Половно време: Распад црвене жене/човека" (2013).
Због свог ангажмана је долазила у сукоб с властима, те је живела у Италији, Француској и Немацкој, а у Белорусију - где су јој књиге биле забрањене, вратила се 2011.
Написала је три позоришна комада и сценарија за 20 документарних филмова.
Бил Брајсон:
Тамо долеБил Брајсон рођен је 1951. године у Де Моину у Ајови. На свом првом путовању по Европи, с ранцем на леђима 1973, доспео је и у Енглеску, где је упознао жену која ће му постати супруга и решио да се скраси. Пише путописне чланке за Тајмс и Индипендент. До 1995. живео је са женом и четворо деце у Северном Јоркширу, а потом одлучио да се врати у Сједињене Државе и преселио се с породицом у Хановер у Њу Хемпширу. Осам година касније решио се на још један повратак, и Брајсонови од 2003. поново живе у Енглеској.
Прва Брајсонова књига био је урнебесни путопис The Lost Continent (Изгубљени континент), у коме је описао путовања по малим америчким градовима у старом шевролету своје мајке. Од тада је објавио, између осталог, А Walk in the Woods (Шетња по шуми), I`m а Stranger Here Myself (И ја сам овде странац), Тhe Mother Tongue (Матерњи језик) и Bill Bryson`s African Diary (Афрички дневник Била Брајсона). Поред духовитог путописа Ни овде ни тамо: путешествија по Европи, Лагуна је објавила и А short History of Nearly Everything (Кратка историја безмало свачега).
Бил Брајсон је за Кратку историју безмало свачега добио 2005. Декартову награду коју ЕУ додељује за изузетна међународна остварења у области науке. Кратка историја безмало свачега је такође добила награду Авентис у категорији научних књига 2004.
Иван Токин:
Најнормалнији човек на светуИван Токин рођен је 1971. године у Београду. Радио је као конобар, шанкер, продавац чоколаде, програмер, wеб дизајнер, ревизор рачуноводствених извештаја, ИТ консултант, физички радник, помоћник зидара и копирајтер. Кувао је у неколико финих ресторана. Од 2009. године објављује колумне за City Magazine. Повремено објављује текстове и приче и у другим новинама. Живи у Београду. Нада се најбољем.
,,Најнормалнији човек" на свету је његов први роман.
Електронски каталог Градске библиотеке
